Dron DJI Agras T50  najnoviji model DJI na evropskom i tržištu Srbije  

DJI Agras T50 je najnoviji model drona na evropskom tržištu proizvođača DJI. Upravo ovaj model drona, DJI Agras T50, prezentovan je nedavno u kompaniji Mikron u Sirigu, a u organizaciji zvaničnog distributera na tržištu Srbije, preduzeća Precizna poljoprivreda koje predvode doc. dr Zoran Stamenković i Msc Krstan Kešelj s Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.   

Kako je na samom početku prezentacije naglašeno kompanija DJI u svetu ima dominaciju u svetu dronova koji se koriste u zaštiti bilja. Samo do početka 2024. kompanija DJI je u svetu prodala oko 300.000 dronova namenjih za zaštitu bilja, a sada se godišnja prodaja procenjuje na 150.000 dronova.  

Šta je razlog velike zastupljenosti dronova DJI na svetskom tržištu? 

-Poenta  je da DJI ima najjači softver koji može da se nađe na tržištu kada su u pitanju ovakvi dronovi. Ovo je dron koji može da uradi samostalno mapiranje terena što nije  potrebno da se radi kada su u pitanju ratarske kulture, jer se tada radi mapiranje pomoću kontorlera.  Ali ako se radi tretiranje u vinogradu, voćarstvu ili šumarstvu ili na drugom zahtevnijem terenu uvek je potrebno da se prvo uradi mapiranje terena, objasnio je doc. dr Stamenković i dodao da dron DJI Agras T50 može samostalno da uradi mapiranje površine do 13,3 ha što mu omogućava kamera visoke rezolucije

Unapređenje na Agras T50 u odnosu na ranije modele  

Ranije dostupni modeli na tržištu, su uglavnom imali dizne-rasprskivače pomoću kojih su radili disperziju materijala. Međutim, sada sve kompanije, pa i DJI prelaze na novi sistem disperzije materijala, pomoću centrifugalnog diska. Dron Agras T50 ima dva centrifugalna diska koji imaju mogućnost da disperguju materijal  čestica od 50 do 500 mikrometara. 

-Raniji modeli su imali motore i male kompresore koji su obezbeđivali pritisak 2 bar. Agras T50 nema takav sistem rada, a pumpa koja snabdeva centrifugalne disperzere radi pod atmosferskim pritiskom. To omogućava, da ako u radu dođe do nekog zagušenja sistema, motor će nastaviti da radi, a pumpa će stati, što znači da ne može doći do loma ili mehaničkog oštećenja, objasnio je Stamenković. 

Centrifugalni diskovi su postavljeni između dva para rotora koji dispergovan matrijal uduvavaju  u biljnu masu. Neretko, kada se pomene korišćenje drona koji se koristi u zaštiti bilja rekacija ljudi bude takva da odmah pomisle da to znači i korišćenje veće količine pesticida, u odnosu na one koje se koriste kada se tretman radi prskalicama. Dron koristi istu količinu aktivne materije kao i ratarske prskalice, a dosadašnja naučna istraživanja Stamenkovića i Kešelja, kako je rečeno, ukazuju da je efikasnost i efekat tretiranja jači pri primeni drona i da odlaže potrebu i moment sledećeg tretmana.   Čak, kako je naglasio Zoran Stamenković u zemljama gde je korišćenje dronova u zaštiti bilja značajno zastupljeno, kao štu Kina i Brazil, prodaja pesticida se smanjila za 40 odsto. Ovome treba dodati i da dron ima mogućnost tretiranja i onda kada druga poljoprivredna mehanizacija, prskalice i samohodne prskalice, ne mogu da uđu u parcelu, a smanjeno je i gaženje zemljišta kao i oštećenje useva. 

Osam propelera i isto toliko motora

 Dron DJI T50 ima dva radara, od kojih jedan ima zadatak da snima u horizontalnoj, a drugi u vertikalnoj racni kako bi na udaljenosti do 16 m mogao da registruje prepreku na koju nailazi. Dron poseduje i bezbednosni sistem koji u principu, ako se misija leta dobro isplanira i unesu sve prepreke, u suštini nema posla. Ali, ovaj sistem postoji, i na osnovu snimaka dve kamere koje imaju ulogu senzora sistem detektuje prepreke na vreme kako bi se izbegle, što obezbećuje sigurnost u slučaju da prepreka nije označena pro planiranju misije.  Na dronu DJI T50 ugrađeno je osam proprelera i isto toliko motora, kao i dve RTK antene čije prednosti primene dolaze do punog izražaja pri radu na zahtevnim terenima kao što su kosine ili u šumarstvu. DJI T50 može da se konektuje i  na postojeću baznu stanicu te nije neophodno nabavljati novu za rad drona, ako ona već postoji na imanju. Ovaj robot za tretiranje useva se isporučuje s tri baterije, punajačem baterija i hladnjakom za baterije. Dok je dron u letu, pri čemu koristi energiju jedne energije, druga baterija se puni, a treća hladi. 

Radni učinak po specifikaciji 21 ha/h 

Prema specifikaciji proizvođača DJI Agras T50 može da  uradi 21 ha/h. To je učinak koji se predviđa u  idealnim radnim uslovima na ravnom terenu kao pista.  Ipak, u ralnim uslovima rada, učinak drona je između 16 i 17 ha/h. Dron je  opremljen sa rezervoarom zapremine 40 l. U ratarstvu, kako je naveo Stamenković, da bi se efikasno uradio posao, potrebna norma tečnosti mešavine je 15 l/ha. U jednom letu može da se uradi 2,66 blizu 2,7 ha, a trajanje leta je između 8 i 9 minuta.  S obzirom na to da rezervoar ima tri senzora, tokom rada, na monitoru kontrolera korisnik na raspolaganju između ostalog  ima i podatke o protoku tečnosti odnosno koliko tečnosti još ima u rezervoaru i na kojoj poziciji će završiti prskanje. Treba napomenuti da se dron uvek vraća na poziciju uzletanja.  Inače, ceo  rezervoar može da se skine i da se na njegovo mesto postavi rezervoar zapremine 75 koji se koristi za rasipanje  materijala,  poput  semena za neke pokrovne useve ili veštačko đubrivo. Međutim, ova tehnologija još nije došla do tog nivoa se može raditi efikasno  đubrenje velikih  parcela. Radni zahvat drona dostiže 11 m, a brzina rada je maksimalno do 10 m/s. 

Kupovinom drona u preduzeću Precizna poljoprivreda korisnik dobija i besplatnu obuku na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu u trajanju od četiri dana.  Obuka traje četiri dana i ima teorijski i praktično deo. 

Uz nabavku drona obezbeđena i obuka 

 - Suština obuke je  da onaj ko prođe  obuku može apsolutno samostalno da uradi  tretman u ratarstvu, s tim da mi izlazimo na teren pri prvom tretmanu kako bi ispratili prvi samostalni rad. U toku je akcija kompanije DJI. Naime, kao što je pomenuto za rad drona je potrebno tri baterije. Akcija podrazumeva da ko kupi dron od kompanije DJI dobija jednu bateriju gratis. Znači dovoljno je da kupite dron i dve baterije, a treću, dobijate gratis. Akcija traje  do kraja maja,  a do istog datuma se mora aktivirati dron, kaže Stamenković. 

Korisnici pri kupovini drona dobijaju i tabelu, u kojoj proizvođač daje preporuke radnih parametara u zavisnosti da li se tretman radi herbicidima, fungicidima ili insekticidima, kao i u zavisnosti koja biljna vrsta se tretira. 

Iskustva korisnika 

Sava Babić Irig-Tretiranje dronom povećalo prinos paprike 

S obzirom na to da prošle godine do decembra nije bilo mraza i vegetativni period paprike je bio produžen. Paprika je cvetala i u kasnu jesen, a kako je klirens traktora nizak, nismo mogli da uradimo tretiranje, jer bi oštetili masu i cvetove. Stoga je tretman urađen dronom,  a rezultate su bile dve dodatne berbe na 20 ha. 

‍

Marko Bojin, organizator poljoprivredne proizvodnje u preduzeću Geneza u Kanjiži i savetnik za Nestle za istočnu Evropu- Manje koncentracije-isti efekat

Dron je korišćen u tretiranju peršuna. U principu, kada se radi zaštita fungicidom potrebno je da imamo dovoljnu  količinu vode i pokrivenost. Naravno koncentracija koja je propisana treba da se ispoštuje. Mi smo probali da radimo s 20 ili 30 posto manje koncentracije dronom od propisane i rezultati  su bili isti. Naravno to treba dalje testirati, ne treba  rizikovati oko toga.  Prošle godine smo probali, a videli smo  da ima efekta, tako da ćemo i ove godine nastaviti da radimo oglede, da vidimo šta  možemo postići. Ako je ušteda 20 posto kada imate površinu od 200  ha i skupe fungicide može se uštedeti. Ono što primenjujemo već tri godine, a imao sam  struku iza sebe, koristimo jednu litru Glifosata po hektaru površine, što znači da radimo koncentracije 10%, 10 litara vode litra glisofata i postogli smo isti  efekat. Uz sve to uz tretman dronom nema gaženja. 

‍

 dr Antonije Žunić, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu – Smanjuje se doza, ali ostaci još više  

Šta je meni bilo zanimljivo? Zalažem se za proizvodnju zdravstveno-bezbedne hrane. Kada sam čuo šta je radio Marko Bojin odmah sam ga  pitao da li imaju analize ostataka u biljkama peršuna. Imaju! Uporedio sam rezultate, koji će biti objavljeni kada ove godine ponovimo tretiranje, i podaci su ukazali da su ostaci, na primer kod fungicida Signum  bili četiri puta manji.  Tako da smanjuje se doza, ali još više se smanjuju ostaci. 

Među prisutnima se čulo i to da je preletanje dronom dalo dobre rezultate pri oprašivanju kukuruza šećerca i doprinelo postizanju većih prinosa u odnosu na prcele gde preleti nisu rađeni. Takođe i u borbi protiv plamenca, odnosno posledične pojave mikotoksina-aflatoksina, potvrđeno je na osnovu postignutih rezultata da su dronovi dobar izbor.  Ovome svakako treba dodati i da je tretman dronom bezbedniji po pitanju hemijskog uticaja pesticida na zdravlje poljoprivrednika, pogotovo ako se uzme u obzir da još uvek veliki broj njih radi bez zaštitne opreme i sa traktorima bez kabine. 

Deo prezentacije je bio i puštanje drona u misiju. Kako se radilo o prezentaciji u rezervoaru se nalazila voda, a zadato kretanje je bilo uzduž parcele, a ne popreko u odnosu na pravac setve kako se uobičajeno radi. Pre samog puštanja u rad MSc Krstan Kešelj je na kontoleru s displejom prisutnima objasnio na koji način se radi mapiranje parcele i unose eventualne prepreke kao što su dalekovodi, kao i kako se određuju i unose radni parametri.